Svasta-nesto i nista specijalno...

Dan kao svaki dan...
Probudila sam se sa bolovima u vratu jer katastrofa od mog kreveta vec dugo se raspravlja i jednostavno ne zeli da se povinuje cinjenici da njegova svrha jeste biti mesto za odmor i duboki san. No nista od toga... Naravno, vec u startu iznervirana zbog toga nisam ni mogla ocekivati da ce dan proci u radosti i veselju...
Kao svako zaljubljeno celjade probudila sam nezno mog gospodina i nakon slatkog razbudjivanja i ispijanja jutarnje kafice, uverena da se moj gospodin rasanio, resila sam da je vreme za "ozbiljne" razgovore. Svakako kategorija istih postoji mnogo, ova moja jucerasnja se odnosila na neka zivotna pitanja tipa posao. Pocetak zajednickog zivota bio nam je preplavljen radoscu i nestrpljenjem i bez "nepotrebnih" misli da zivot nije samo igra, radost, ljubav, ljubav, ljubav...Po onoj dobroj staroj " ko ne plati k...., platice doktoru" tako su nam se sada nakon 5 meseci pocele nametati neke cinjenice da moramo resiti (ili bar poceti resavati) tacke moga zaposlenja i regulisanja mog boravka u stranoj zemlji. Bar sam ja mislila tako...
Razgovor je poceo mojim uverenjem da ZAJEDNO trebamo poceti razmisljati i traziti opcije za moj posao a zavrsen je izjavom mog dragog gospodina da " sto se njega tice ja uopste ne moram raditi i da najgore sto mi se moze desiti jeste da me deportuju iz zemlje"?!?!?!
Sto je vise govorio to mi je sve jasnije bivalo da moj dragi gospodin uopste nije ni razmisljao o " sta dalje" kada pocnemo ziveti zajedno. On je jednostavno?! video to kao situaciju u kojoj mi "eto smo zajedno, on radi, ja sam kuci pa dokle ide, ide"...
I ko je sada ovde lud? Ne, priznajem moja je krivica jer nisam o tome ranije razmisljala, sto nisam odmah jasno postavila sve uslove, sto nisam odmah nasla posao, sto nisam...
I da me neko pita sada "sta cu"...ja bih rekla da apsloutno nemam pojma

Za pripadnicu neznijeg pola sva ova frtutma oko ZOI ( ako se izuzme umetnicko klizanje, naravno ) mi je totalni zbun...Okeej,okeeej kapiram svu tu tradiciju, pa u zdravom telu-zdrav duh itd,itd...No, mislila sam "biti u toku" sa svime time ako tu i tamo procitam neku vest...pa vidim rezultat i to je to...Od mene dosta!! Sasim dovoljno da ako se u razgovoru pomenu ZOI ili me neko pita nesto, taman da ne ispadnem totalni kreten. I tako sam zamisljala moje pracenje ovih desavanja...kad ne lezi vraze!!! Eto mene kako u 00 i neki silni sitni sati, dzedzim pred TV iscekujuci tekmu hokeja. Eeeej hokeja!?!?!?! I onda nervoza kad se slomi palica, pa kad se izbaci pak ili kad se ne sudi povlacenje. Postadoh totalni zaludjenik...no, ni to mi nije dovoljno vec se ubacim ja, pametna, u neku debatu ko-je-tu-kome-sta, gde-ko-igra...
Izgleda ime istine u onoj "kud svi Turci, tu i mali Mujo"?!